Мрзео Србе, али не и њихов новац (Дино Мерлин)


Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Uto Nov 01, 2011 1:52 pm

Мрзео Србе, али не и њихов новац

Забава | 31. октобар 2011. | 19:48

Slika


У естрадним круговима, али и у јавности, има доста полемике због концерта звезде босанскохерцеговачке, илити бошњачке поп сцене Едина Дервишхалидовића, познатијег као Дино Мерлин у Београду. Једни критикују подршку овом певачу, и тврде да се ранијих година истицао као србомрзац, док други једва чекају да чују његове хитове. Ипак, распродате су карте за чак три концерта у „Арени“.

Дина сам упознао 1985. године на фестивалу фолка „Илиџа“, где га је довео сарајевски слепи композитор и менаџер Хусеин Куртагић. Дино је радио у војној фабрици „Претис“, а промућурни Хусеин предвидео је да ће тај мали да направи пуно хитова. Наредне године поп група „Мерлин“ снима деби албум „Кокузна времена“ и промовише га широм Србије. Тада је Дино био фини момак, предусретљив према свима који су му требали. Мене је, као и многе колеге, звао „београдским јараном“ и певао је „Цела Југа једна авлија“. Године 1988. направио је мега-хит „Кад замиришу јорговани“ и отпевао га у дуету са Весном Змијанац. Са њом је стекао велику популарност, али и зарадио доста новца. Група „Мерлин“ је тих година имала успешне албуме, високе тираже и сврстала се међу најуспешније југословенске поп групе.

Тада је Един, илити Дино, вешто крио од јавности да је је хоџа, који је завршио Медресу у Сарајеву. Била је то Гази-Исабегова медреса.

Зна се да је Дино аутор прве незваничне босанске химне „Једна си, једина“. Добри познаваоци прилика у БиХ почетком сурових и крвавих 90-тих година, тврде да је његов спорни ратни хит „Војник среће“ тих година био популарнији од химне и да је представљао прави ратни поклич. Моји саговорници за књигу „Џунгла на естради“ причају да је ова песма настала лета 1992. године, непосредно после почетка сукоба.


http://www.pravda.rs/2011/10/31/mrzeo-srbe-ali-ne-i-njihov-novac/

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Sre Nov 02, 2011 12:31 pm
Dervišhalilovićevi jarani
Objavljeno dana 2.11.2011. u 09:13 ·

Slika


Pevač Edin Dervišhalidović bio veliki jaran sa ozloglašenim kriminalcima Jukom Prazinom, Ismetom Bajramovićem i Ramizom Delalićem.

Neke stvari nikad ne izblede.

Dino Merlin se neumorno trudi da u intervjuima uoči tri beogradska koncerta, zakazana za 25, 26. i 27. novembar u Areni, vadi fleke iz prošlosti, perući se od izjava uperenih protiv Srba tokom rata u Bosni, ali i godinama kasnije. I dok pokušava da spusti loptu, na videlo isplivaju fotografije poput ove, do koje je došao Kurir. Na njoj se vidi Dervišhalidović kako uživa zagrljen sa svojim prijateljima, osvedočenim kriminalcima i ratnim zločincima Jukom Prazinom, Ismetom Bajramovićem i Ramizom Delalićem.

Bili su više nego bliski. Bili… Jer su ova trojica odavno pokojna.

ISMET BAJRAMOVIĆ ĆELO - bivši komandant Vojne policije Armije BiH, povezivan s brojnim kriminalnim aktivnostima. Često je isticao da izuzetno ceni i poštuje Aliju Izetbegovića. Osumnjičen za stvaranje logora za Srbe i mučenje srpskih zarobljenika u logoru „Ramiz Salčin“, bivšoj kasarni „Viktor Bubanj“. Bilo mu predloženo da ode u Zagreb na mesto pomoćnika vojnog atašea u Hrvatskoj, ali je odbio. Izvršio samoubistvo 17. decembra 2008. godine u svom stanu u Sarajevu.

JUSUF JUKA PRAZINA
- predratni sarajevski kriminalac, ratni zapovednik muslimanskih paravojnih formacija od kojih je kasnije sastavljena Armija BiH. Na početku rata formirao jedinicu „Zelene beretke“ i organizovao privatne logore, u kojima su zlostavljani Srbi. Učestvovao u masakru nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici 2. i 3. maja 1992. godine. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije zbog tog i ostalih ratnih zločina za koje je odgovoran raspisalo poternicu za njim. Sarajevo napustio krajem oktobra 1992. godine, a ubijen u Belgiji 4. decembra 1993. godine.

RAMIZ DELALIĆ ĆELO
– poznat kao bivši komandant Devete brdske brigade Prvog korpusa Armije RBiH i član sarajevskog podzemlja. U žižu javnosti dospeo posle ubistva srpskog svata Nikole Gardovića u martu 1992. na Baščaršiji, a višegodišnji proces koji je protiv njega vođen u Kantonalnom sudu u Sarajevu nikad nije okončan. Ubijen 27. juna 2007. u centru Sarajeva.

Izvor: Kurir
Poslednji put menjao pcela dana Sre Nov 02, 2011 12:31 pm, izmenjena samo jedanput

Povratak na Друштво,


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron