Освештана новоподигнута црква Светог Прокопија


Шта рећи
Postovi: 9186
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Sub Jul 23, 2011 10:52 am
У Лепенцу код Мојковца освештана новоподигнута црква Светог Прокопија

Slika


На узвишењу ријеке Лепешнице, која пресијеца мојковачко село Лепенац, након двије године градње, освештана је црква посвећена Светом великомученику Прокопију.

Свету архијерејску литургију служио је Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије, са свештенством и монаштвом беранског и бјелопољског намјесништва. Причестио се велики број вјерника, нарочито дјеце, а сабору је присуствовао велики број мјештана и оних који су претходних деценија одселили из ових сурових и неразвијених крајева.

У својој бесједи Преосвећени владика Јоаникије је навео да увијек имамо разлог да прослављамо Великомученика Прокопија, којег наш народ поштује кроз сва времена, славећи његов спомен и призивајући га у помоћ.

“У житију Светог Прокопија читамо да је он био преобраћеник, као што је био и Апостол Павле. Прије обраћења није вјеровао у Христа, чак је гонио Хришћане, али му се јавио Господ и својим Крстом га обратио и привукао. Наиме, јавио му се Крст Христов са неба, као и Светом Апостолу Павлу, и љубав Божија испунила је његово срце, а истина Божија просвијетлила његов ум, да у Христу нашем спозна Господа и Спаситеља свијета. И од тог момента он је почео да штити хришћане и име Христово, које је проповиједао, ширећи хришћанску вјеру. А касније, како је то било вријеме незнабоштва, за Христа је и пострадао, и врат свој ставио под мач мучитеља, те му је глава одсјечена. Претходно је многе незнабошце вјери правој привео и многе хришћане у вјери хришћанској утврдио. И зато му је Господ дао силу и славу да може да нас заступа својим светим молитвама и помаже нам у овоме свијету, али и да нас опомиње када не идемо правим Господњим путем, када нам снаге недостаје, па нам је пошаље са неба и окрепљује наше руке на добра дјела.“


Slika


“Као што је Свети Прокопије призван Крстом Христовим, тако је и ово мјесто и народ који овдје живи призван њиме, у ове наше дане, па подиже храм слави Божијој, на мјесту гдје се говори да је одавно била светиња. По свој прилици, народ се овдје некада окупљао са свештеником на молитву, као што у Јаковићима постоји сачуван престо, гдје се народ окупљао на молитву и Свето причешће у одређене дане у години. Из те древне светиње, а молитвама ваших побожних предака, молитвама и благодатним заступништвом Светог Прокопија, подиже се овај храм, вашим трудом и слогом. Ова светиња везана је и за Свету Гору Атонску, јер онај који се највише Богу молио, и, на неки начин, највише се потрудио око подизања ове светиње, био је отац Милутин Станић, хиландарски монах, наша дика и понос. Он је окупио побожне људе и ходочаснике који долазе на Свету Гору Атонску да се укључе у градњу овога светога храма. Вама Лепенчанима то је била и дужност, и ви сте уложили велики труд. Можда се неко и није сложио са вама, али нека и њих Господ помилује и укријепи, ми смо дужни да се молимо за свачије добро. Одлика градње овог храма је да су се својим дјелима укључили људи из Црне Горе, Србије, па до Републике Српске и Горе Атонске, бесједио је Преосвећени владика Г. Јоаникије.

Slika


Благодарећи свим добротворима, које је тешко све поменути, Преосвећени Владика је казао да је најважније да је у памћењу Божијем, уписан свако ко се потрудио око градње ове светиње. Он је, по предлогу Одбора за изградњу цркве, орденом Краља Милутина одликовао главног ктитора и добротвора храма г.-дина Ратка Мушикића, из Никшића. Са благословом Епископа Јоаникија за посебан допринос у изградњи светиње граматом су одликовани:

Младен Милановић, Стеван Томић, Недељко Миловановић, Мирко Урошевић, Драган Арсић, Божидар-Бојо Журић, Драгоје Вукадиновић, Вуксан Радоњић, Ђорђе-Ђоко Вуковић, Никола-Мишко Петрић, Зоран Станковић, Драган Николић, Горан Обрадовић, Влатко Ракочевић, Вукић-Циле Жујовић, Миле Ћетковић, Ристо Дрекаловић, Милош Милић.

Овом приликом се обратио и в.д. предсједника Општине Мојковац и члан одбора за изградњу Радојица Влаовић.


Slika


“Сабрали смо се на овом светом бријегу, не да прославимо грађевинске радове, већ да осјетимо онај земљотрес који је осјетио Свети Прокопије када је на небу видио Христову поруку у виду Крста. Овдје смо да са захвалношћу Богу, кажемо да овај храм нисмо градили ми, већ је он градио нас. У љетопис нашег Лепенца, заувијек ће бити уписан овај дан, којем се, као и ми, радују сјени оних који су се сјатили да као стари домаћини дочекају радосну вијест. Не замјерите, ако поносно узвикнем данас је Лепенац крштен! Знао је Сведржитељ какав заштитник треба овом поднебесју, зато нам је послао Светог Прокопија, заштитника младих и рудара. Многи рудари из ових крајева одлазили су у јаме рудника „Брсково“, не знајући да их чува Свети Прокопије. И данас их чува, али не под земљом већ у небеској држави, у којој се побједа подудара са истином, мир са срећом, а живот са вјечношћу“, казао је Влаовић и напоменуо да је поред бројних добротвора помоћ стигла и од припадника муслиманске вјероисповијести.
Предсједник Одбора за градњу Жарко Станић подсјетио је да су се братственици села Лепенца, као никад до тада, окупили и удружено одлучили да граде ову светињу.

“Јер у овом селу смо имали путеве и школу, али ово нам је фалило. У овој цркви “веселици“ ћемо се окупљати, заједно молити, крштавати, вјенчавати. Добар знак су и ова дјечица, која су нас, док смо градили цркву, стално молила да уђу и буду мало у њој. Једнако хвала свима који су дали колико је ко могао. Међутим, морам посебно да поменем нашег Бају Станића, који се замонашио у Светој Гори, који је окупио велики број донатора.

Поред трпезе љубави, организатори су приредили богат културно-умјетнички програм у којем су наступили: гуслар Жељко Бугарин, фрулаш Жељко Мартиновић, клавијатуриста Василије Лековић и КУД „ Весна“ из Мојковца.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Povratak na Цркве и манастири


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron