NATO бомардовање Србије 24. март 1999. да не заборавимо


Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Čet Mar 24, 2011 10:43 pm
ДСС: НАТО показао право лице пре 12 година

Slika


Поводом годишњице почетка НАТО бомбардовања, потпредседник ДСС-а Милош Јовановић, позвао власт да откаже скуп те војне алијансе који би требало да се одржи у јуну у Београду.

Демократска странка Србије поручила је да је 24. марта 1999. године НАТО показао своје право лице бомбардовањем суверене земље без мандата Савета безбедности УН и позвала на отказивање скупа те војне алијансе који би требало да се одржи у јуну у Београду.

Током акције коју је ДСС организовао поводом Дана сећања на страдале у НАТО бомбардовању, потпредседник странке Милош Јовановић је новинарима испред "Руског цара" изјавио да је НАТО пре 12 година погазио међународно право.

"Бомбардовао је СРЈ под лажним изговором хуманитарне интервенције, а заправо је пружио подршку сецесионистичком и мафијашком покрету косметских Албанаца и суштински напао Србију зарад сопствених интереса", рекао је Јовановић.

Подсетивши да је погинуло више од 2.500 људи, да је уништено или оштећено више од 7.000 кућа, више од 300 школа, 50 болница и толико цркава, Јовановић је рекао да су то разлози због којих се 24. март 1999. године не сме заборавити.

"Тај датум се не сме заборавити, јер је и Србија тог дана показала своје право лице. Једно лепо лице, херојско и слободарско које је достојно наших предака", рекао је потпредседник ДСС-а и додао да је и 24. март прилика да се ода почаст свим припадницима тадашње Војске Југославије и припадницима МУП-а Србије који су положили животе за одбрану земље.

Јовановић је поновио да ДСС сматра да Србија никада не треба да буде члан НАТО-а, рекавши да се тај став заснива не само на историји непријатељских односа који постоје између Србије и НАТО пакта и који сежу у 1994-95 годину и бомбардовање Срба у Републици Српској и Српској Крајини, већ и на томе да и данас тај савез има геополитичке интересе који су супротни интересима Србије.

Јовановић је навео и да НАТО штити сецесију Косова, као што је и омогућио ту сецесију пре 12 година.

Говорећи о редовној годишњој конференцији НАТО земаља и партнерских земаља, која би требало да се одржи у јуну у Београду, Јовановић је позвао власт да откаже тај скуп и одустане од политике која Србију води у НАТО, а која се води мимо воље грађана и мимо Резолуције о војној неутралности.

"Ако се тај самит, ипак, одржи, ДСС ће преузети одговорност и позвати грађане да изразе своје незадовољство" поручио је Јовановић.

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Čet Mar 24, 2011 10:58 pm
Дан сећања на жртве НАТО напада

Slika


БЕОГРАД – Данас се Србији обележава Дан сећања на жртве напада НАТО снага у којима је пре 12 година убијено 3.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Ваздушна кампања 19 земаља чланица западне војне алијансе под називом „Савезничка снага” почела је увече 24. марта 1999.

За 78 дана, колико је трајала, убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 малишана и 1.031 припадник војске и полиције.

Теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и данас воде као нестали, ратни губици Алијансе у људству и техници никада нису објављени.

Више од половине страдалих у нападима НАТО на СРЈ су албански становници на Косову и Метохији, мада су западни савезници тврдили да је интервенција неизбежна како би управо њих заштитили од наводне хуманитарне катастрофе, па су је јавно назвали „Милосрдни анђео”.

Одлука о агресији на бившу СРЈ донета је први пут у историји без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Одата пошта жртвама НАТО бомбардовања у Нишу

Поменом и полагањем венаца на спомен обележја у Нишу, одата је данас пошта жртвама бомбардовања НАТО 1999. године.

Венце су на спомен обележја положиле делегације града, Војске Србије, полиције, делегације организација и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова, као и родбина погинулих и пријатељи.

Помен жртвама бомбардовања служили су свештеници нишке епархије. Удружење бораца 1999. године положило је венце у склопу званичне церемније док је Удружење ветерана пошту жртвама одало мимо званичног протокола изражавајући на тај начин протест због нерешеног статуса ветерана.

Они су раније најавили да ће пошту жртвама бомбардовања одавати мимо званичног протокола све док се не донесе закон којим ће бити уређен статус ветерана.

Одавање поште жртвама агресије одржано је и у Касарни „Мија Станимировић” поред спомен-обележја страдалим припадницима војске. Сирене које су означавале долазак авиона НАТО огласиле су се, почев од 24. марта, па до краја ваздушне кампање, укупно 129 пута, а Нишлије су у склоништима провеле 52 дана, пет сати и 14 минута, колико је град био под ваздушном опасношћу, што је око 70 одсто укупног времена.


Slika


Протест ратних ветерана у Нишу поводом дванаестогодишњице НАТО агресије

Ниш је гађан из ваздуха, за 78 дана бомбардовања, 40 пута, 28 пута ноћу и 12 пута дању.

Током ваздушне кампање погинуло је 56 Нишлија, а више од 200 је рањено.

Срушено је око 120 објеката, а преко 3.400 стамбених, пословних и војних објеката је оштећено.

На град је током ваздушне кампање испаљено 324 разорних пројектила: 161 авио-бомба, 36 контејнера касетних бомби, 71 крстарећа ракета и 8 графитних пројектила.

Само 7. маја 1999. године од касетних бомби погинуло је 15 Нишлија, а више десетина било је рањено. Гађана је Градска пијаца, кварт поред згарде Универзитета у Нишу, Клинички центар са околином и Чаир.

Ђилас одао почаст страдалим радницима РТС-а

Градоначелник Београда Драган Ђилас положио је данас цвеће на споменик „Зашто” у Ташмајданском парку и одао почаст радницима РТС-а који су погинули у НАТО бомбардовању пре 12 година. У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, током ваздушног напада НАТО снага, погинуло је 16 радника те медијске куће.

Поводом сећања на настрадале раднике, поред градоначелника, цвеће су положили и директор РТС-а Алексдандар Тијанић, као и чланови њихових породица и пријатељи.


Slika


Споменик настрадалим радницима РТС у НАТО бомбардовању

Радник те медијске куће Душко Кораћ, који је кобне ноћи био у згради РТС-а, у Абардаревој, рекао је да су млади новинари, монтажери и реализатори програма жртвовани као војне, а не цивилне мете.„Новинари у Србији су легитимна мета. Злочин је данас заборављен и постао је државна тајна”, рекао је Кораћ новинарима.

Напади на СРЈ почели су 24. марта 1999. године, а влада је исте ноћи прогласила ратно стање. У бомбардовану, које је без прекида трајало 78 дана, тешко су оштећени привредни објекти, школе, здравствене установе, инфраструктура, медијске куће и споменици културе. Током бомбардовања убијено је 3.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Дачић и Антић одали почаст погинулим припадницима војске

На брду Стражевица код Београда данас су погинулим припадницима Војске Југославије у НАТО бомбардовању, чланови породица и пријатељи, предстравници војске и републичке и градске власти одали почаст полагањем венаца и цвећа.

Венце на споменик положили су и председник Скупштине града Александар Антић и заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, истакавши да је обавеза свих да чувају успомену на жртве бомбардовања и све оне који су дали животе за слободу Србије.

Дачић је нагласио да „морамо чувати успомену на све оне који су дали животе за нашу слободу”, наводећи да „све жртве за време бомбардовању су биле невине жртве ратова, без обзира да ли су били цивили војници или полицајци”.

„Обавеза је свих нас који се налазимо у државним органима и у политичким странкама да чувамо успомену и сећање на све оне који су дали оно највредније што су имали - своје животе за одбрану земље и народа”, рекао је он.

Дачић, који је председник Социјалистичке партије Србије, подсетио је да од 1999. године у име СПС-а полаже венац на Стражевицу као симболу страдања у бомбардовања, чије последице су и данас тешке.

Антић је истакао да данас Београд и Београђани одају почаст свим невиним жртвама НАТО агресије, која је погодила нашу земљу пре 12 година.


Slika


Ивица Дачић положио венац на гробове настрдалих припадника Војке Југославије приликом НАТО напада

„Морамо да искажемо и на овом месту огромну жељу и енергију коју ћемо употребити у будућности да наша земље никада више не буде угрожена”, рекао је Антић.

Према његовим речима, „морамо чувати сећање на невине жртве НАТ0 бомбардовања, као и на све оне који су дали животе за слободу Београда и Србије”.

Механџић положила венац на гроб трогодишње Милице Ракић

Члан Градског већа Јована Механџић положила је, данас у Београду, венац на гроб Милице Ракић, девојчице која је погинула у НАТО бомбардовању пре 12 година.

Трогодишња девојчица погинула је од гелера, у свом дому у Батајници, 18. априла 1999. године, током ваздушног напада НАТО снага на Србију.

„Београд и Србија данас се сећају Милице и свих који су невино страдали или погинули бранећи отаџбину”, рекла је Механџић и подсетила да је током бомбардовања страдало 89 деце, наводи се у саопштењу Градске управе.

Током ваздушних напада на СРЈ, који су почели су 24. марта 1999. године и трајали без прекида 78 дана, убијено је 3.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Посланици на годишњицу бомбардовања о НАТО

Већина представника парламентарних странака сложила се данас, на 12-у годишњицу бомбардовања СРЈ, да је то био погрешан потез НАТО, супротан принципима међународног права, али су изнели различита мишљења о евентуалном уласку Србије у ту алијансу.

Из ДС су поручили да улазак Србије у НАТО тренутно није тема, нити политика владе и скупштинске већине, са чиме су се сложили посланици ПУПС-а и ЈС, СПО сматра да је будућност Србије везана за НАТО, док се СРС оштро противи било каквом приближавању том савезу.

Шефица посланичке групе ''За европску Србију'' Нада Колунџија рекла је да улазак Србије у НАТО савез није државна политика владе, нити скупштинске већине, да то није тема и да се земља не налази у процесу који би могао да се зове прикључење тој алијанси.

Она је казала да је Партнерство за мир, чији је и Русија члан, довољан оквир за сарадњу Србије и НАТО-а. Колунџија сматра да је одлука о бомбардовању СРЈ 1999. године била погрешна процена и лош потез, да је то цивилизацијски корак уназад и да циљеви никада не могу бити остварени на тај начин.

Нападом на тадашњу Југославију, према мишљењу шефа посланичке групе ПУПС-а Моме Чолаковића, учињен је злочин над земљом и народом, који се не сме заборавити и због кога ће неко кад тад морати да одговара.

Чолаковић сматра да се ипак не може правити паралела са ситуацијом у Либији, јер је Савет бездебности УН донео такву одлуку, док у случају СРЈ она није постојала.

Приликом евентуалног одлучивања о уласку Србије у НАТО, Чолаковић је рекао да треба водити рачуна о томе какве то опасности носи и за Србију и за њеног стратешког партнера Русију.

Бомбардовање СРЈ пре 12 година посланик ЈС Петар Петровић оценио је као ''срамно'' и грубо кршење међународног права и навео да би многи због тога требало да се стиде и сете недужних жртава.

Он сматра да проблеми у свету, па тако и у Либији, не треба да се решавају бомбама, већ разговором.

Посланик СПО Александар Југовић је указао да су Европа и свет подељени по питању решавања криза у свету, али да је цивилизацијски и будући пут Србије везан за запад и да је земљи место у НАТО савезу.

Он је навео да посета руског премијера не сме определити Србију тако да се она одрекне евро-атланског пута, као и да Србија са свима, па и Русијом треба да има добре односе.

Радикали су пак навели да Србија не треба никада да уђе у НАТО, већ да питање своје безбедности решава сарадњом са организацијом држава коективне безбедности, коју предводи Русија.

Заменик шефа посланичке групе СРС Александар Мартиновић је рекао да је бомбардовање СРЈ било супротно елементарним принципима међународног права, злочин против мира и човечности и да Србија и због тога не би требало да уђе у НАТО.

Према мишљењу Мартиновића, сличан сценарио се одвија и у Либији, јер се и тамо најпре кренуло са ''сатанизацијом режима'', а онда и са бомбардовањем народа.

Танјуг
објављено: 24.03.2011.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dan-secanja-na-zrtve-NATO-napada.sr.html

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Pet Mar 25, 2011 10:43 pm
"Срби нису хтели да губе независност"

Јелена Гускова

Slika

24.03.2011, 17:44
© Фото: Tadija, en.wikipedia.org

У ноћи између 24. и 25.марта 1999. године без дозволе СБ УН започела је војна операција НАТО-а против Југославије. Бомбардовања земље трајала су 78 дана, погинуло је око 2500 људи, 12 000 је било рањених. Под ударом земаља НАТО-а нашли су се не само војни објекти, већ и објекти инфраструктуре. Сећа се руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова.

Овај дан немогуће је заборавити. После 8 сати увече смо сазнали да авиони лете у страну Београда. Одмах сам почела да зовем своје познанике у Србији, говорила да ће сада почети бомбардовања, да сакрију децу, да оду са тргова. Али у Београду нико није веровао. Зато што је било немогуће поверовати у нешто тако када је већ одавно иза леђа Други светски рат, када је реч о европској демократској држави... Акције Алијансе биле су врло грбе, врло упорне. НАТО је увежбавао у Југославији прецизне нападе и ново наоружање, примењивао забрањене видове наоружања и паралелно решавао врло много својих здатака.

Узрок агресије против СР Југославије Јелена Гускова види не у унутарполитичкој ситуацији у земљи.

У ствари било је речи о успостављању нових политичких односа у Европи. Србија се испоставила као једина земља која се није потчинила нових захтевима – да кажемо директно – Американаца. Пред балканским земљама у Југославији која се распадала стајала су два пута: да се потчине, или, како је то учинила Србија, да не пристану на услове даљег развоја који им се нуде, да пробају да очувају своју самосталност и важну улогу на Балкану. Услови и ултиматуми осипали су се на Србе од маја 1992. године, њихов број се стално увећавао. Србија је попуштала у многоме, али свој суверенитет није хтела да уступи. На крају се десило оно што се десило у ноћи између 24. и 25. марта 1999. године.

Пред нашим микрофоном је била руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Иститута за славистику РАН Јелена Гускова.

Извор: Глас Русије

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Pon Mar 28, 2011 8:39 pm
БЕОГРАД, 24.03.2011
Милосрдни анђео усмртио 3.500 људи

У Србији се обележава Дан сећања на жртве напада НАТО снага у којима је пре 12 година убијено 3.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Slika


Ваздушна кампања 19 земаља чланица западне војне алијансе под називом "Савезничка снага" почела је увече 24. марта 1999.

За 78 дана, колико је трајала, убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 малишана и 1.031 припадник војске и полиције.

Теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и данас воде као нестали, ратни губици Алијансе у људству и техници никада нису објављени.

Више од половине страдалих у нападима НАТО на СРЈ су албански становници на Косову и Метохији, мада су западни савезници тврдили да је интервенција неизбежна како би управо њих заштитили од наводне хуманитарне катастрофе, па су је јавно назвали "Милосрдни анђео".

Одлука о агресији на бившу СРЈ донета је први пут у историји без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк ће касније у својој књизи "Модерно ратовање" признати да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ "средином јуна 1998. већ увелико било у току" и да је завршено крајем августа исте године.

СРЈ је, међутим, нападнута седам месеци касније под изговором да је кривац за пропаст преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу њене покрајине Косово и Метохија, пошто су српске власти са председником Слободаном Милошевићем на челу одбиле да прихвате војни анекс уговора који би, како се тумачило, значио окупацију земље.

Пошто је одлуку о неприхватању страних трупа потврдио српски парламент, НАТО снаге су 24. марта 1999. године у 19:45 минута започеле ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, по целом подручју Србије и Црне Горе.

Напад је трајао до четири сата ујутро и тежиште удара су били објекти Ратног ваздухопловства, Противваздушне одбране и војне индустрије, а прве мете војни аеродроми у Приштини, Подгорици, Батајници и Ужицу, као и циљеви у Куршумлији, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу и Лучанима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети, а Црна Гора је углавном била поштеђена масивних удара.

НАТО снаге биле су распоређене у 59 база на територији 12 земаља, а дејствовале су највише из четири ваздухопловне базе у Италији, с бродова на Јадрану, док су у неким операцијама учествовали и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и у Америци.

Током операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Тако је већ 30. марта, гранатама с радиоактивним примесама бомбардовано шире подручје Призрена, а према подацима ВЈ избачено је око 15 тона муниције с осиромашеним уранијумом на 112 локација широм земље, највише на Косову и Метохији.

Пошто СРЈ није "поклекла" за три до седам дана, како су веровали планери НАТО, од почетка априла на мети су се нашли и цивилни циљеви, а људске жртве НАТО је објашњавао "колатералном (успутном) штетом".

Тада су интензивирани напади по снагама копнене војске на Косову, а отпочели су и стратегијски напади на објекте у српској престоници.

Београд је нападнут првог дана операције ракетирањем Јакова и аеродрома у Батајници у 20:05 часова. Било је то његово пето бомбардовање у 20. веку.

У операцијама НАТО уништени су скоро сви предајници РТС-а, укључујући торањ на Авали, а 23. априла у 02:06 минута погођена је и зграда националне телевизије у Абердаревој улици, где је 16 радника убијено, а четворо теже повређено.

Погођени су пословни центар "Ушће", комплекс зграда Министарства одбране и Генералштаба ВЈ, затим здање МУП-а Србије у улици Кнеза Милоша, а разорена је и резиденција председника Србије.

Старадале су болница "Драгиша Мишовић", где је погинуло седам гардиста и три цивила, као и кинеска амбасада, када су живот изгубиле четири особе, а пет је тешко повређено.

После рушења новосадских мостова, Београђани су упркос ризику, своје мостове штитили масовним окупљањима, а свакодневно су протествовали на Тргу Републике, где су изводили антиратне перформансе под знаком "таргет" (мета) који је свету слао поруку о страдању цивила.

У више градова и места - Алексинцу, Куршумлији, Цхуприји, Нишу, Новом Саду, Мурину, Ваљеву, Сурдулици - порушене су читаве стамбене четврти у којима је погинуло И рањено на стотине цивила.

Бомбардоване су и избегличке колоне и избеглички камп Корише на подручју Косова, путнички воз у Грделичкој клисури, мост у Варварину, а на пијаци у Нишу од касетних бомби страдало је више десетина људи.

У бомбардовању СРЈ уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и

44 моста, док је 38 разорено.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије - у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване "графитне бомбе" за онеспособљавање електроенергетског система.

Разарањем привредних потенцијала земље без посла је остало пола милиона радника, а угрожена је егзистенција више од два милиона људи. Укупна материјална штета процењена је на 100 милијарди долара.

У оружаном сукобу са немерљиво надмоћнијим непријатељем, српска ПВО успела је да обори супермодерни "Невидљиви" авион Ф-117, понос америчке авијације, бомбардере Ф16 и Б2, хеликоптер "Апач" и зароби три непријатељска војника.

После више дипломатских притисака, бомбардовање Србије окончано је потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову (Македонија) 9. јуна 1999. да би три дана касније почело повлачење југословенских снага са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13:30 минута.

Истог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, којом потврђује суверенитет Србије на КиМ, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак избеглица док се не

дефинише најшири степен њене аутономије.

Привремена управа УН и снаге Кфора нису успеле да остваре ову мисију, јер је у њиховом присуству с КиМ протерано око 350.000 Срба и других неалбанаца, а преосталих 120.000 и данас живи под притисцима и претњама и без основних права и слобода.

Противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 СБ УН, албанска мањина на КиМ је 17. фебруара 2008. извршила сецесију и уз подршку западних сила спроводи нелегални план Мартија Ахтисарија о независности, због цега је Србија водила спор пред Међународним судом правде.

Тај суд је 22. јула прошле године утврдио да једностраним проглашењем независности Косова нису прекршени међународно право, резолуција 1244, ни међународни правни поредак на Косову. Саветодавно мишљење МСП не обавезује државе.

Почетком септембра 2010. Србија је доставила Генералној скупштини УН нови предлог резолуције о Косову, усаглашен са ЕУ, који је усвојен наредног дана акламацијом, без гласања.

Том резолуцијом отварају се врата почетку дијалога Београда и Приштине и поздравља спремност ЕУ да посредује у преговорима. Први састанак делегација Београда и Приштине одржан је 8. марта у Бриселу.


Танјуг
Poslednji put menjao pcela dana Pon Mar 28, 2011 8:40 pm, izmenjena samo jedanput

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Sre Jun 15, 2011 12:19 am
Oвако су изгледала обавештења Аврама Израела када су наилазили зликовачки авиони да нас бомбардују!!!
http://www.youtube.com/watch?v=pUNNuhGJ8ME&feature=channel_video_title

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Uto Avg 09, 2011 10:00 am
Dveri Srpske - Godisnjica NATO terora (govor Branimira Nesica)
http://www.youtube.com/watch?v=vt7wZ2EUFMs

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Sub Mar 24, 2012 1:35 am
Србијо Памти 24.Март 1999 - Сава Центар 24.Март 2009 2.Део
http://www.youtube.com/watch?v=nhFUO37DX7E&feature=youtu.be
Poslednji put menjao pcela dana Sub Mar 24, 2012 1:36 am, izmenjena samo jedanput

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Sub Mar 24, 2012 1:39 am
Srbija Bombardovanje 1 - 1999 mart
http://www.youtube.com/watch?v=2vNt_8XL-K4&feature=youtu.be

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Sub Mar 24, 2012 1:44 am
NATO bombardovanje Srbije/NATO Bombing of Serbia
http://www.youtube.com/watch?v=jOTSkl-xttc&feature=related

Шта рећи
Postovi: 9256
Pridružio se: Ned Jan 24, 2010 9:09 pm
PostPoslato: Uto Mar 24, 2015 9:28 pm
Погледајте овај линк много је корстан:

https://www.youtube.com/watch?v=wXtf_QMat14&feature=player_embedded
Prethodni

Povratak na Друштво,


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju

cron